Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 77

анет покреће, које примамо као оправдане и у овој поплави од књижевних листова. Ови су разлози на првом месту у том што ће овај лист имати нову садржину, друкчију но остали листови, којуће давати млади људн што су жељни и способни да пишу али немају где. Издавачи, на тај начин, мисле, кад се мало слободно преведе оно што тамо пише, да од овога листа створе систематску та лентну школу за младиће од добре воље и чији ће рад за сада бити „докуменат садашњости“ док не дође дан када ће онн представљати литературу а њихов лист антологију њену. То је оно ново. Алп осем тога, овај нови лист ће доносити још и „крепке врете исписане опробаним перима“, која ће у тој симпатичној заједници с новим перима, п то је друго, вршити благотворни утицај на ова. Нема спора, дало би се дискутовати о том благотворном утицају, који је сумњив, и о тој разлици између старих п младих, која није мање сумњива. Алп мп нисмо то хтели овом белешком. Ми хоћемо само да истакнемо потребу једнога овакога листа и поздрављамо појаву његову. Овај лист, за нас, значи живот међу омладином која га у последње време није показивала, и значи још, ако се добро упути стварање извесних преко потребних способности: духовне активности и иницијативе па име, остављајући на страну слободу m самосгалност y мишљењу којима овај лист оставља широм отворена. врата. Нека је само допуштено веровати ла ће она љубав према раду. која их је данас понела да покрену овај лист, остати п онда кад овога листа више не буде, као једна створена унутрашња потреба. И нека још њихова истрајност и озбиљност оправдају ону интелигентну симпатију с

којом се данас дочекују. (х).

= Пољопривредни. Календар за 1902. годину. Двадесета је година како Управа Српског Пољопривредног Друштва издаје свој календар, намењујући га најширим редовима нашега народа. Према томе, од кад излази овај календар. могло би се очекивати, да је знању помогло и дуговремено искуство, те да је овај календар тако спремљен да је збиља права народна књига. На жалосг, Пољопривредни Календар није још ни данас прави народни календар. Он се још непрестано уређује по некаквоме шаблону, те је пре схематизам Пољопривреднога. Друштва, него књига, која треба да је најраширенија у нашем