Srpski književni glasnik

226 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

мена. Од првог мумлања. до првог артикулисаног тона, од првог крока до првог скока, од првог скока до првог раз– лраганог скакања, од првог скакања до првог метра. који се ударао о камен или о дрво, од првог удараног метра до првог човечијим гласом, а доцније инструментом мелодизираног метра, а од овог до првог периода, од првог перипода до првих разгранатијих мелодија, а од ових до Бетовенових симфонија, протекло је много времена.

У тој колосалној скали развитка налазе се негде пи српске народне свирке. Српско племе недирнуто у целом свом обиму европском културом, може да покаже врло

велику скалу у развићу игре: — у нас се још. уз „јуначко“ певање — дерање — „јуначки“ игра — ђина (Црна Гора); још се игра уз ударани ритам — уз гоч

(Околина Врање и Лесковца); игра се уз мелодије од само једног метра: игра се уз једнопериодне песме или свирке; у питомијим и богатијим крајевима, где наши трубадури — пигани и други професионални свирачи могу да опстану, чују се и народне игре од више перпода.

Све су ово разни облици игре, а ваљда ће сад бити разумљиво, да оне пгре из Левча имају мало савршенији облик, и да неке од њих показују у клици и Тгто. Ми имамо још савршенијих и лепших игара, па мислим да се пз њихових облика може развити и разгранатији уметнички скале. — облик игре, који ће лежати негде око врха оне колосалне скале. —

На завршетку своје критике Г. Јоксимовић мнарафразира завршетак мога предговора. где сам ја, хотевши да будем скроман. подцењивао своје расправљање о оним мелодијама, и назвао га покушајем. Г. Јоксимовић тим парафразирањем, а и целим тоном који влада у његовој крптици, хтео је да утврди да је тај мој посао пнтересантан покушај, који се мора примити с признањем, али није исцрпна студија, за коју „треба нарочито много и дуго проучавати, путовати п бележити народне мелодије.“ (Ваљда најпре путовати, па бележити и проучавати ).