Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 297

Г. Јоксимовић за мој предговор хоће да каже да је покушај, а за чланак пок. В. Карића у „Србији“ вели да је лоста лепа студија. Међутим у Карићевом чланку о народним мелодијама има врло мало, готово нимало, музичког расправљања. Па п то мало није Карићево, јер се зна да је Карић био немузикалан човек. Карић је, разуме се, као поштен и савестан књижевник на крају своје књиге изјавио, ко му је око тога посла помогао. Алп Г. Јоксимовић ваљда није прочитао тај чланак у оригиналу, већ у чешком преводу који је ту екоро изишао у Даћђог'у, — па то није знао, или ако је и знао, прикрпо је. само да би истакао да је неко п пре мене писао о нашим народним мелодијама доста лепу студију, а ја пишем нек покушај за студију.

Уза све то у реферату Г. Јоксимовића има материјалних неистина: Г. Јоксимовић вели да по његовом „мишљењу примерима под бр. 3. 7, 15 није утврђено да су то ставови од осам тактова“. А ја то у своме прелговору нисам ни казао.

После овакве критике, човек би морао да изађе из своје екромности и да сам објави да је у српској књижевности предговор о коме је реч, сматран с музичкотеоријеког гледишта, сасвим нова, и до данас најисцрпнија студија о једном делу српеких народних мелодија.

Ст. МОокрАЊАШЦ.