Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ.

Божји Људи, од Борисава Станковића. — Нови Сад. 1902 |Прештемпано пз Летописа Матице Срипскеј.

Нов, оделит свет за који немарно око пма само: полу-сажаљив , полу-презрив поглед. То cy проесјаци ,. „ништи и убоги“, који о задушницама п поменима притисну врањско гробље; божјаци, слепци, хроми, суманути,. занесени, у дугим прљавим кошуљама до земље, у туђем оделу, са пуним бисагама п крчазима испрошена јела п пића; рањави, несити, грабљиви, подивљали, ћутљиви,. бесомучни, вечно расплакани. Ту. су сироти просјаци koju просе да се лебом ране; ту богати просјаци који имају своје куће у варошп и новац под пнтересом у селима. Они долазе из сеоских амбара, газдинеких штала, пз рушевина, рупа, незнано одакле, да се, као муве на рани, поређају п вуку дуж зидова порте и да се после пијани ваљају по гробовима. Каквих их нема! Ту Бекче, оспон, леп п млад, који, када се напије, не ваља се по. блату, но пде да пева пред кућама најбогатијих девојака п да пгра у најбољим механама, а када силно месечина стане да пљушти, он лута и ксгра по пустим пољима; ту Биљарица, са крупним, белим очима, која, на мртвичким странама, у звезданој ноћи, када трава расте п камен

пуца, бере лековите траве и вреба када ће жељка — којњача — да испусти расковник испод језика: ту Јован,

који без одмора просп за Господа; ту Марко, који ћутљив непомично стоји на улазу цркве п чека Богородицу: ту Љуба и Наза са њином трагичном љубављу на поњавама п у блату; ту Таја са његовим мртвим, тешким, просјачким дисањем п злокобним прорицањима; ту Манасије, Митка, Парапута, Менко, Цопа, Станко „чисто брашно“, Масе, Деда Веса, све што је Врање имало кљаставог и болесног духом п телом, онакажени удови, помрачени