Srpski književni glasnik

СРПСКИ КњижеЕВНИ ГЛАСНИК.

дима, околним селима нису биле оне тихе, спгурне ноћи као пре. А и дању, сваког дана, имало је по нешто ново. Видари, гатари на све стране почели да ничу. Такође свеци почели појединим људима у сну да долазе, проричу им... Пре, ови просјаци и сви други божјаци већином неки од њих се разилазили и губили по оближњим селима. А тада као да су нарочито сви бежали из села ту, у град, варош гурали се, вукли по улицама и завлачили по опустелим хановима, шталама и развалинама. А нај-

теже је било, када одједном — било лудп Стеван, Марко, Цопа пи други — почели у гомилама ноћу

да се вуку, тумарају и целе ноћу иду по туреким маалама дерући се лудо, крештаво из свег гласа:

— А, Турци! А, вуци! а, а!... Почели би да вичу п скачу око њихових кућа као да пујдају, туткају нешто на њих. — А, а, Турци, а, а/!...

Хришћани од страха, језе, изумирали су стрепећи да Турци не скоче и све их посеку.

Но тада би обично по неки стар, душеван Турчин изашао и почео уплашено да их утишава, моли:

— Не, бре, деца, не, бре, епнови, не тако! П за вас и за нас није то добро...

И остали би Турци излазили и они би их молили, отварали им своје куће, звали да их нахране, угосте... Али они то нису чули, већ би исто онако продужавали да се вуку, иду, замичу · по другим маалама, кућама, једнако дерући се кроз ноћ:

— А, Турци, а, а!...

И тако би целу, целцату ноћ ншли, вукли се по маалама док их не би дан смирио п растерао по њиховим рупама, легалима, развалинама“.

Давно је запажено да у колико уметност напредује у

толико се и спушта на социјалним степеницама. Први спе-

вови певали су дела бесмртних п моћних ботова, IbDHNOByYy

силу и међусобне борбе; затим су дошли на ред хероји,

полубогови, Људи божанскога порекла. Ол њих CC CIIHIJIO

на владаре и велике војсковође, затим на витезе п племиће. Тек у ХУШ веку, у Енглеској, грађански сталеж

– •

почиње дооијати право ла буде предмет књижевних дела.

Својом победом у политичким револуцијама, буржоазија