Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ ИП ПрРИКАЗИ. 255

(O задаћама. ђака. Олд проф. Т. Г. Масарика. Превео Др. Иван Шајковић. Београд. Штампарија Мате Јовановића. 1902. Олштампано пз 6. п 7. броја „Покрета“. (Ш издање „Покрета“.) Стр. 31.

У књижици Масариковој има две врсте идеја. Једне су од њих пи довољно познате и несумњиво примљене, те никакав паметан мислилац неће устати да их обара. То су идеје о потреби ђачког стручног образовања, о важности изучавања туђих језика, о неговању здравља хигијенским спортовима, о оснивању ђачких улружења о похађању страних универзитета, и томе подобно. Ове идеје Масарик и не износп да кога убеди у њихову теоријску вредност. већ да људе побуди на њихово практичне остварење. Масарик зна да није довољно веровати у неке идеје, па да оне буду и практички изведене, јер се за ове последње иште известан активан рад, груписање појединачних снага, издржљивост и постојаност, па, најпосле, и потребне материјалне жртве. Често баш општа сагласност у извесним идејама смета њихову остварењу. Два су узрока томе: с једне стране за ствари лако изводљиве сваки се ослања на друге, а поглавито на државу; с друга стране, идеје опште примљене немају драж гоњених и оспораваних идеја, не изазивају сву нашу пажњу, сву напрегнутост моралне снаге, не држе духове у непрекидном покрету. Борба за велика друштвена начела одстрањује пажњу од појединих ситних установа, нарочито у времену важних политичких и националних криза. Тада п народи мирног темперамента лобију неку нервозну нетрпљчвост, извесну оправдану жудњу за што бржим, енергичнијим преображајем. Они тада и не гледају на обичне, дневне потребе друштвеног живота, ноти се прихватају стварања таквих установа, које нико не оспорава. Као п болесници, и они. радије траже да добију јако медицинско средство, но да им се далу неки општи хигијенски прописи.

Друга врста Масарпкових пдеја: политичка акција