Srpski književni glasnik
ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТГАНА. 253
одма“ враћајте жито... Одма... Ако закасните, биће још скупље...
Сељаци оборише главе п, не проговоривши ништа, обојица изиђоше...
Стари затурп руке на леђа и неколико пута пређе с краја до на крај собе... Најпошље погледа у Јоку. Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и. осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда у страну. Стари стаде преда њу. и куцну је претом по челу.
— Није твоје мјесто међ момцима, — рече јој. Хајле, из вобе...
Joka скочи као опарена. Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и — утече из собе...
— Кршна ђевојка! — и нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело.
Стари га погледа попријеко.
— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи 2 — запита.
Они се зачуђено погледаше.
— И нека вам је сретан пут, — настави одмах. Кал хоћете, ја вам нећу сметатп... А могли ете п остат“... Ја вас нијесам гонпо...
— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш,
остаћемо још три дана! — дочека Јово. — Не заустављам ја некога! — упаде. — Кад чојек пма посла п кад хоће на пут, ја не заустављам... Ни
менп није драго кад ме ко зауставља од мојих послова... Ја пи сат имам поела...
Па, љутито лупнувши вратима, изађе пз. собе.
— Овђе к'о да нећемо дуго скрасит', — рече Јефтан, мргодно гледајући Перу.
— И мени се чини, — додаде овај.
— А ја се не бојим! — упаде Јово. — Ако буде све к'о што сам намислио, биће добро зачудићете се п ви!
— Да Бог да, — одговорише обојица...
Стари се опет помоли на вратима, носећи читав нарамак сламе... Баци га на сред собе и дубоко уздахну.