Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТГАНА. 253

одма“ враћајте жито... Одма... Ако закасните, биће још скупље...

Сељаци оборише главе п, не проговоривши ништа, обојица изиђоше...

Стари затурп руке на леђа и неколико пута пређе с краја до на крај собе... Најпошље погледа у Јоку. Она је још једнако сједила, држала тефтер на крилу и. осјећајући Јовин поглед на себи, није смјела главе подигнути ни погледати ма куда у страну. Стари стаде преда њу. и куцну је претом по челу.

— Није твоје мјесто међ момцима, — рече јој. Хајле, из вобе...

Joka скочи као опарена. Отури тефтер са крила, збуњено погледа око себе и — утече из собе...

— Кршна ђевојка! — и нехотице узвикну Јово, натуривши фес на чело.

Стари га погледа попријеко.

— А неко ми рече, да ћете ви сјутра ићи 2 — запита.

Они се зачуђено погледаше.

— И нека вам је сретан пут, — настави одмах. Кал хоћете, ја вам нећу сметатп... А могли ете п остат“... Ја вас нијесам гонпо...

— Па... кад нас ти заустављаш и кад нас не гониш,

остаћемо још три дана! — дочека Јово. — Не заустављам ја некога! — упаде. — Кад чојек пма посла п кад хоће на пут, ја не заустављам... Ни

менп није драго кад ме ко зауставља од мојих послова... Ја пи сат имам поела...

Па, љутито лупнувши вратима, изађе пз. собе.

— Овђе к'о да нећемо дуго скрасит', — рече Јефтан, мргодно гледајући Перу.

— И мени се чини, — додаде овај.

— А ја се не бојим! — упаде Јово. — Ако буде све к'о што сам намислио, биће добро зачудићете се п ви!

— Да Бог да, — одговорише обојица...

Стари се опет помоли на вратима, носећи читав нарамак сламе... Баци га на сред собе и дубоко уздахну.