Srpski književni glasnik

254 СРПСКИ Књижевни. ГлАСНИК.

— Кто вам, ла не спавате на тврлу, — рече. Душека нема... Спротиња!.. Само ми немојте духанити, ла се не би запалила слама... С тога вам не дам ни есвијеће... Мјесечпна је, па се види п без ње...

Они разастрпјеше сламу по соби и, онако уморни, поваљаше се по њојзи. Управо на сламу је легао сам Перо. јер је Јово изпшао некуда, одмах пза старога, а Јефтан се корпетио Периним лушеком, кога је отео од Данила. Он је доказао Перп. да „к'о старији јаран и ожењен чојек“ треба да спава на мекшеме, а, осем тога не иде за својим. него за Периним пословима и да је овај према томе дужан да се брине за његову удобност!.. П Перо се је морао мучити као нико његов. Оевојиле га бухе. па никако очију ла склопи, него се непрестано преврћао ес бока на бок... П поче се кајати, што је пкако полазио на пут п што је будаласето одлучио да се жени... Зар баш да се жени... И што да се жени... Да удара на белај, да троши новце п да својом крвљу храни сеоске бухе!.. дар се оне не би могле хранити без његове крви“... И зар он није могао лежати мирно у својој соби на своме мехканоме душеку п спавати, као што и остали сретни људи, којчма није пало на памет да се жене. спавају“ Рашта да је њега убло Бог мимо остале и осудпо га на овако тумарање“...

Перо уздахну п одмахну руком, ла једним махом све те мисли разагна од себе... А бухе га све то више пецкаху п копрцаху испод њега. као да је на мравињак легао...

— Да барем Данило уза ме спава! — прошаинћа. — Барем би половина буха прешла на њ...

П дође му да тога часа скочи, да зовне Данила. И он се диже... Прочеша се мало п хотимично се растресе над спџавајућим Јефтаном, ла коју буху стресе на њега п да му се тако освети... Затим сиђе на авлију и упути се луду. испод кога су Данпло п Игњат одавна спавали...

Изненада ослухну некакав шапат. Застаде. И полако, држећи се уза зид, поче гледати око себе на све стране.

— Ко је7 — помисли у себи...