Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 255

П привири боље... И опази, недалеко од дуда. иза једне гомиле буништа, како стоје једно према другоме: Јово и Јока... Он се једном руком наслонио на гид и гледа јој право у лице; она оборила главу и чупка ресе на бошчи... |

У Пери залупа срце. Он га стиште објема рукама, а дах заустави. Погури се и. држећи се зила. приближи BM се мало...

Је ли те стрина виђела 7 — шаптао је Јово полуглаесно. — Није... ње се п не бојим, — одговори Јока. ла се једва чуло. — Ама он...

— Он је зао 7...

Она дубоко уздахну. а пе одговори ништа.

— Мучи ли тег7 — запита он.

Она не одговори...

— Како те држи 7

— Хоће да му вазда гледам у тефтере.. Сироче, па може са мном шта хоће...

__А јетрина 2

— Она је златна.. Драга сам јој, ама не смије ништа... Не смије ми ни хлеба дат!“ без њега...

Јово јој се приближи.

— А он ти брани и да се удаш“

— Бранп... — промуца она. — Каже: „не треба се теби удават док сам ја жив.“..

Слушајући ово, Пери се ражали.. Десио се мека срца, па му дође да заплаче за овом дјевојком.. П он некако чудновато застења... Они се тргоше.. Јога сакри лице бошчом и утече у кућу... Јово му се приближи.

— Не ваља ти што прислушкујеш! — рече. — Ама сад што си чуо, да нијеси никоме реко ријечи... Ако рекнеш, зло п по ме и по те...

Перо не одговори. Пропусти га да уљегне у кућу, а он стаде под дуд., Ту, поред Данила, леже п поче мислити о Јоки...

Ту је и заспао.