Srpski književni glasnik

256 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Ујутру је био љутит, намргођен.. Нажуљио леђа, огребао се по руци, а бухе га нашарале евојим уједима.. У љутини ошамарпо је Данила пи опеовао га крупно, крупније него пкога до сада. Опсовао је и Јову.

— Не ћу ти ја овђе више ноћиват, па да ме на комаде спјечеш! — рече.

— Нећу ни ја, — одговори Јово. — Само још вечерас, па одмах да путујемо..

Кашње су ишли у село да опет пију млијека. .Лугали су између колиба, завпривали у њих п шалили се са дјецом... Затим су се спустили у једну придолину, обраслу самим врбама п впеоким јаблановима. и ту поред маленога врела, сјели ла отпочпну... Ту су, на трави, и заспали, п нијесу се пробудили него тек пред вече... Тада су опет пошли у стрике Васе, да се у његовој соби напуне буха...

У зору, другога јутра, неко силно ударп у собна врата... Врата се отворише пи на њима се појави стари Игњат. Гологлав, рашчерупан, у лакоме олијелу. стаде на праг и погледа по соби.

— А-а није ту Јово — запита.

— Није, — одговори Перо.

Пгњат измахну руком MH свом снагом удари се у преп.

— А-а утекла ву!... Утекли! — дрекну.

И, не осврћући се ни на кога, отрча даље.

У кући се диже читава узбуна. Стрпко Васо трчао је и завиривао у све собе. Чак је отварао сандуке, па п у њих завиривао. И у кокошињак је завиривао. А она. жила пскочила му па челу, а искезио зубе, а крмељаве очи дошле му некако мање... Игњат је рикао по авлији п био се у преп... Једина стрина била је мирна п зачуђено гледала обојицу.

— Ама шта је било — запита је Јефтан који никако није могао да се разабере.