Srpski književni glasnik

ФрРАНСИНИН МуФ. 259

разговору, погледа лет п непусти ову нежну MH наивну реч:

— Ах! господине, овако није могуће сахранити овог сиромаха младића: напољу. је тако хладно; купите му бар кошуљу, да не изађе са свим наг пред доброга Бога.

Отац Жаков пружи пријатељу пет динара да набави кошуљу; алп му препоручи да оде код једног телалина у улици Гранж-о-Бел, који продаваше старо рубље.

— Ту ће бити јефтиније. додаде он.

Та свирепост оца Жакова била мп је доцније објашњена; он је био љут што се син његов одао вештини, п његова се љутина. није стишала чак ни пред самјугничким сандуком.

Али, ја сам се удаљио од госпођице Франспне и њенога. муфа. Сад се на њих враћам: госпођица Франсина. била је прва и једина. мплосница. Жакова, који није умро стар, јер је пмао једва двадесет п три године кад га је његов отац хтео сахранити нага. Ту љубав ми је пепричао сам Жак, кад је лежао болан у постељи бр. 14, а ја у бр. 16. у сали Свете Викторије, — рђавом месту за умирање.

Ах! читаоче, — пре него што отпочнем ту причу, која ће бити лепа, ако је узмогнем тако препричати као што ми је мој пријатељ Жак испричао, — остави ме да попушим једну лулу, стару земљану лулу, коју ми је он дао оног дана кад му је лекар забранио да пуши. Па ипак, ноћу, кад је болничар спавао, мој пријатељ Жак позајмљивао је ту лулу од мене и тражио мало дувана: човеку је ноћу тако досадно у овим великим салама кад не може да спава а болестан је!

„Само један или два лима“, говорио ми је он; п ја сам му то дозвољавао. а сестра Сент-Женевијева чинила се од своје стране као да не осећа дим док је обилазила болесника. Ах! добра сестро, како си била добра и лепа кад си нас шкропила освећеном водицом! Гледали смо те како долазиш из даљине, идући лагано пспод тамних сводова, под својим дугим и белим калуђереским

175