Srpski književni glasnik

545 СРпски КњижеЕВНИ ГЛАСНИК.

— = _____-__-

грешно, два три ипмена“композитора и“ популарну арију "Деле Даме, али“ у којој он, не разумевајући, ужива, кад у њој чује своју кћер. Зар није то као у чаробним причама, дочекати после некадањих проспаваних вечера ово пријатно топло гнездо где је све у изобиљу, све задовољно, богато, углађено п отмено. Гослођа. Вињероновг дочекала. јо доба када може метпутч на се скупоцених хаљина п гомилу накита, више но што! је имала на себи снегиња. Ламперани на својот последњој забави, са које је она гутајући слушала извештгај господина Меркенса

— 'Триста хиљада динара накита! Онда сам требала п ја, вечерас, метнутп сав свој.

Јединац спн, Гастон, такође не губи време у овој задовољној кући, и егарац је сав срећан својим размаженим дераном:

— Стани ту право. Иеплази језик. Добро,“ Кашљи мало. Јаче. Тако (тихо). Ги се не умараш одвећ, надам се.

— Чиме7 не радим ништа.

— Показујеш се глуп у овом тренутку. Кад ти кажем, не умараш се одвећ, ја разумем добро што кажем, а и TM, MOJO, TH ме тако пето добро разумеш. Треба ли ти новаца 7

— Не.

— Отвори шаку.

— Није потребно.

— Отвори шаку.

— Нећу.

— Ово дете однеговао је папа Вињерон. Метни. овај новац у џеп, и то брзо. Забављај се, никоговићу, ја хоћу да се забављаш...

И папа-Вињерон надокнађује своје изгубљене дане. Залуд га, средња кћи, ментор Вињеролове куће, преклиње да умери свој апетит, да одмери своје часове рада u одмора, и да се посаветује с лекаром због своје несвестице. Папа-Вињерон, неуморна, „породична. животиња“, опијен успехом MH задовољством, граби п отима од среће п живота.