Srpski književni glasnik

~ Позоришни Преглед. о49

ћад једнога дана, као у Метерлинковом Ломаћем 0 њишту, ово безбрижно гнездо препалне несрећа, сав тај безбрижни непрппремљени живот клонуће над лешином Вињероновом, под канџама гаврана. Једини етвор који ће наћи нешто снаге п присебности у новој судбини, то је Марија Вињеронова. И, за дубљу иронију живота, каквим се начином спасава несрећна историја Вињероновог дома! Та мала, чедна и паметна глава, пуна збиље пи расудности, пошто је све покушала да олагна гавране са илена, жртвује се п даје своју руку најкрвожеднијем од од њих, староме лупежу, Тесију,. чије је дело сва ова несрећа Бињероновог дома. То је свршетак Бекове драме.

Болна драма. Једна немплостиво-реалистична петорија, с дубоком иронијом живота, без сажалења п осмеха, с песимизмом без фразе, без темперамента п сентпменталности у чијој је емоцији зло као умекшано и улепшано естетичким утпеком, и који нема никад овај исечени п продирући рељеф оштре п суве опсервације, суровог оголићеног зла.

Једно добро п интересантно дело, страховито рђаво пграно у Пародном Позоришту. Први чин, на примеј. кога смо видели много бољег пре три године на премиери у Пар. Позоришту, испао је овог пута једна карикатура без плана п смисла. Кроз свих његових дугих једанаест сцена, изузев г. Тодоровића, донекле 1-ђе Ђорђевићке и г. Илије Станојевића, ниједна се личност није обележила тачно п одређено. Г. Поповић нашао је однекуд Гастону Вињерону једну блесаву физиономију, чија се отужна мазност и смех нису могли издржати. P. Руцовић дао је учитељу Меркенсу један одвећ отворено циничан. подсмех, са једним вулгарним водвиљским тоном који је премашио оштрину Бековог типа, п етворпо публици само више забуне ла се разазна у овој необичној моралној средини. Г-ђа Поповићка, поред безбојне и магловите фгзиономије с којом је била већина у комаду, по. јелној рђаво схваћеној пндикацији из писца, изишла је у последњој ецени првог чина у једној несрећној фантастичној