Srpski književni glasnik

~ = СРпПОКи Књижевни ГЛАСНИК.

ХУП. Припреме за свечани. дочек Пере Карантана.

Јефтан, који је још два дана боловао, поред лиJene Швабице, вратио се у касабу и почео оздрављати. Човјек, у својој муци, бијаше готово и заборавио на Перу... Управо не знамо, да ли би га се икако и сјетно да му не стиже онај познати нам брзојав.

Јефтан се накашља и отвори га.

— Долази! — викну весело н пљеену рукама. На моју душу, оженио се!

Одмах затвори дућан. Не хтеде се OCBDpHyTH Hu на двојицу муштерија, који еу тек дошли да пазарују. Отрча. Јови.

— Оженио се Перо! — викну, издигнувши брзојав изнад главе.

— Баш“ :

— Ђаш!.. Да се није-оженно, не би. се ни вратио, а ево се враћа у петак.

— Днивно! — Кликну Јово. — Међер и он зна шта ради!

Јефтган отре зној са чела и одахну мало.

— Треба да га дочекамо! — рече.

— "Треба!

— НВечераес треба да се посавјетујемо о томе... Да дођете у мене дома.

— Доћемо...

Чим се смркло, окупише се сви, и Јово н Обрен и Јефтан! Сви весели п смјешкају се један на другога. Сви као да су некакву победу однијели! Затворише се у собу. Посједаше око округлога стола, — управо поред онога, преко кога Јефтановица у вече дозива некакве духове п разговара се с њима, — метнуше вино преда се и почеше нити...

— Ви знате, браћо, — поче Јефтан малко уобљеним гласом, — да је у нас адет, да евачије сватове лијено дочекамо и да пред њи изађемо.. А Перо је наш јаран и пријатељ, изјео е нама доста соли и хљеба... Њега