Srpski književni glasnik

.

ЖЕНИДБА ИКРЕ КАРАНТАНА. незна 569

"свакако треба дочекат... Додуше, он нема есватова, него долази сам са младом и са Данилом... Ама то не емета!... Ми ћемо му бит сватови...

— Хоћемо!...

— Окупићемо још наших људн, па ћемо. неко на 'коњима а неко у колима. на сусрет му.

— Јакако.

Јово испразни чашу п куцну њоме о сто.

— И барјак треба! — рече. — И то је еватовеко!.. А ја ћу га понијет и бићу барјактар.

— И чутуре треба добре да нађемо, — додаде Обрен. —, Да их напунимо вином, ла имамо за пута!

— И један треба лијепом злравицом да га дочека. Ама паметна здравица нек“ буде... Ако учитељу не буде криво, да њега замолимо... Он је учио, па зна лијепо да везе...

Обрен скочи п уплете се.

-— Ja би замолио још кога, — рече. — Нека буде "барем још десетак здравица. |

Јефтан превуче руком преко бркова, па удари по етолу.

— Не треба то! — викну. — Није он један министар. па да му се диже десет здравица.. И владики би

Сви се сложише. Узеше дивит и хартије и Заједнички написаше учитељу једно писмо, у коме учтиво замолише „да се потруди, ако му није тешко, и да дође ако може, да их послуша нешто, ако би хотио...“ Пнемо поелаше у механу.

— Ту ћеш га сигурно наћ, — рекоше момчету.

И наставите савјетовање.

— Треба и од женескадије неко да пође, — онет предложи Јефтан.

— Треба, — потврди Јово. — Ево ја ћу, да опростите, водити своју жену, ти, Јефтане, своју, а ти, Обрене, евоју... |

— Хоћемо.