Srpski književni glasnik

ЖЕНИДБА ПЕРЕ КАРАНТАНА. 51 3.

______ = _______--__-

— Па јеси се оженио“

— Нијесам.

— Ха, ха, Ха! — заграјаше сви. — То ваља! Томе смо се и надали!

Јефтан, блијед попут крпе, приступи ми H пстегну га из кола. Повуче га у страну NH, као бјесомучан, иоче дрмусати њиме.

— Што обрука 'вако и себе и мене7 — запита. Што не каза да се нијеси вјенч'о7...

Перо зину.

— A ко ти је казо, да сам се вјенчо“7... Не знаш ти, на какав сам ја белај ограјис'о...

— A нијеси ни испросио“

— То, душе ми, не знам... Кажу да сам испросио, а ја не знам... Хоћаху ми привјенчат“ једну, па Бог даде. те ме проћераше и не узех је... Бојим се само да ме не уфате, јер су ми запријетили, да ће ми је амо довести на вјенчање...

Јефтану спну лице. Смисли се.

— А хоћеш ли да те курталишем7 — запита. — Курталиши ако си ми пријатељ и брат! — јекну Перо. — Не знаш каква је!..

— Је ли љевша од Стакег7 — Бре Стака ти је к'о горска вила при њојзи.

— Добро је! — викне Јефтан. — Сад ћу ти испротит' Стаку п у касабу ћеш oh с њоме, ко са твојом невјестом.

— Зар баш Стаку2 — зачуди се Перо.

— Шути и не питај! — осијече Јефтан. — Она ти

је најбоља !... Отићемо одма у цркву, илатићемо добро попу, па нек“ одма вјенча..

Перо слегну раменима.

— Што ти рекнеш, велим и ја, — рече.

Па се обојица вратише друштву.

— Е, видите ви објешењака! — кликну Јефтан весело. — Иго по толиким мјестима и пробир'о ђевојке... П знате ли коју је бегенис'07...