Srpski književni glasnik

ГоспољЂаА БовАРИ. 581

а још више Изолда или Леокадија; Шарл је желео да се дете зове као његова мати; Ема је била томе противна. Најзад прелисташе календар с краја на крај и упиташе за савет туђине.

— Г. Леон, рече апотекар, с којим сам се пре неки дан разговарао, чуди се што не узмете име Магдалена, које је сад веома у моди.

Али Боваријева мати била је одсудно противна овом имену грешнице. Што се тиче Г. Хомеа, он је волео сва она имена која су подсећала на каквог великог човека, на какво славно дело или на какву племениту мисао, и држећи се тога кретио је своје четворо деце. Тако, Наполеон је представљао славу, а Франклин слоболу; Ирма је, можда, била уступак романтизму: али Аталија, пошта најбесмртнијем ремек-делу француске позорнице. Јер његова философска убеђења нису сметала његовим. уметничким дивљењима, мислилац код њега није био угушио човека осетљива; он је умео поставити разлике и водити рачуна и о машти п O фанатизму. У тој трагедији, на пример, он је нападао мисли, али се дивио стилу ; проклињао је замисао, али је хвалио све појединости, и мрзео је личности, одушевљавајући се њиховим говорима. Кад је читао чувена места, топио се од милине; али кад би помислио да глумци отуда вуку користи за свој дућан, био је неутешан, и у овој збрци осећаја у којој се није умео наћи, желео би у исти мах и да може својим рукама увенчати Расина, и да се може једно четврт часа препирати с њиме.

Напослетку, Ема се сети да је у замку Вобисару чула маркизу како једну младу жену зове Бертом; одмах то име би изабрано, M, како чича Руо није могао да дође, замолише PDP. Хомеа да буде кум. Он донесе на поклон све производе своје радње, и то: шест кутија малине, чилаво стакло какаа, три тегле слезове пасте, и уз то још шест шипака кристализована. шећера који беше нашао у једноме орману. На дан крштења била је велик: вечера; ту је био и парох; сви се загрејаше. Г. Хоме,