Srpski književni glasnik

ТЕ о OP M O. 897

тровић. Хижњаков брзо затвори врата за собом и као какав кривац погледа око себе, али нико не скрену пажњу на њ, п он се умири. У кухињи је било топло од пећи, самовара и људи, а пара се у густим колутовима дизала у вис и разилазила по зидовима. Матрјона, срдита и строга, купаше у кориту детенце и запљускивала својом храпавом руком воду на њ, тепајући:

— Мејки си мало, мејки! Сад цемо бити лепи, бели цемо бити. ;

Да ли због тога, што је у кухињи било видно и весело, или што је вода била топла, па му је годила, тек дете је ћутало и мрштило своје лепо лишце, као да се спремало да кихне. Дуњаша преко Матрјониних рамена загледа у корито и, уграбивши згоду, брзо са три

прета пљусну воде на дете.

_ — Одлази! — љутито узвикну старица. — Што си дошла 7 Знам ја и без тебе, та имала сам ја и своје деце! — Немој сметати. Има право, — потврди Аврам Петровић. — Дете је једна нежна стварчица, и око њега ваља умети опходити.

Он је седео на столици и са благим задовољством гледао у румено малено тело. Дете мрдну претићима, а Дуњаша. у дивљем заносу махну главом пи закикота:

— Прави адвокат, Бога ми!

— Зар си ти видела адвоката у кориту“ — запита је Аврам Петровић.

На то' се сви насмејаше, и Хижњаков се осмену, али се одмах некако преплашено уозбиљи и баци поглед на детињу матер. Ова је мирно седела, забацивши главу назад, и њене црне очи, које су постале велике од 0олести и мука, севаху спокојним блеском, а на бледим јој уснама лебдео је поносит осмејак матере. И, угледавши то, Хижњаков се нехотице насмеја:

— Хи-хи-хи!

Па онда и он поносито погледа око себе. Матрјона извадила детенце из корита и повија га у пелене. Дете

17