Srpski književni glasnik
ТЕ о OP M O. 897
тровић. Хижњаков брзо затвори врата за собом и као какав кривац погледа око себе, али нико не скрену пажњу на њ, п он се умири. У кухињи је било топло од пећи, самовара и људи, а пара се у густим колутовима дизала у вис и разилазила по зидовима. Матрјона, срдита и строга, купаше у кориту детенце и запљускивала својом храпавом руком воду на њ, тепајући:
— Мејки си мало, мејки! Сад цемо бити лепи, бели цемо бити. ;
Да ли због тога, што је у кухињи било видно и весело, или што је вода била топла, па му је годила, тек дете је ћутало и мрштило своје лепо лишце, као да се спремало да кихне. Дуњаша преко Матрјониних рамена загледа у корито и, уграбивши згоду, брзо са три
прета пљусну воде на дете.
_ — Одлази! — љутито узвикну старица. — Што си дошла 7 Знам ја и без тебе, та имала сам ја и своје деце! — Немој сметати. Има право, — потврди Аврам Петровић. — Дете је једна нежна стварчица, и око њега ваља умети опходити.
Он је седео на столици и са благим задовољством гледао у румено малено тело. Дете мрдну претићима, а Дуњаша. у дивљем заносу махну главом пи закикота:
— Прави адвокат, Бога ми!
— Зар си ти видела адвоката у кориту“ — запита је Аврам Петровић.
На то' се сви насмејаше, и Хижњаков се осмену, али се одмах некако преплашено уозбиљи и баци поглед на детињу матер. Ова је мирно седела, забацивши главу назад, и њене црне очи, које су постале велике од 0олести и мука, севаху спокојним блеском, а на бледим јој уснама лебдео је поносит осмејак матере. И, угледавши то, Хижњаков се нехотице насмеја:
— Хи-хи-хи!
Па онда и он поносито погледа око себе. Матрјона извадила детенце из корита и повија га у пелене. Дете
17