Srpski književni glasnik

CP: E, BA:

„Naja испуни жељу остарелој мајци И јединцу брату“. Само затрепета... Примила је белег, бисерну челенку, Две сребрне гривне, три злаћена цвета.

Коњаници, кола, окићени свати;

Под красним жеником коњиц ватра жива: „Благо њојзи, благо! Оволика срећа

У педесет лета само једном бива“.

А погледи њени залуташе дуги:

У томе тренутку све је закопала, Једна јој се суза из срца прелила,

С трепавице склизла, на ручицу пала.

Млала, и богата, ки много вољена,

А само уздише. Никад се не смеје!

Осмех што јој кадгод преко лица пређе,

То је сунце, — њено гробље да огреје. ЈЕЛЕНА Ј. ДимитРИЈЕВИЋА.

НЕ