Srpski književni glasnik
Preuzimanje:
Prikaz u BnLViewer-u
CP: E, BA:
„Naja испуни жељу остарелој мајци И јединцу брату“. Само затрепета... Примила је белег, бисерну челенку, Две сребрне гривне, три злаћена цвета.
Коњаници, кола, окићени свати;
Под красним жеником коњиц ватра жива: „Благо њојзи, благо! Оволика срећа
У педесет лета само једном бива“.
А погледи њени залуташе дуги:
У томе тренутку све је закопала, Једна јој се суза из срца прелила,
С трепавице склизла, на ручицу пала.
Млала, и богата, ки много вољена,
А само уздише. Никад се не смеје!
Осмех што јој кадгод преко лица пређе,
То је сунце, — њено гробље да огреје. ЈЕЛЕНА Ј. ДимитРИЈЕВИЋА.
НЕ