Srpski književni glasnik

ЈУТРО ПОД ЗОВАМА.

Беласка и сјаји огледало речно, Заспала и мирна буди се пољана;

На мајуру неком здрави освит дана Пето, лупнув' крилма. И бледило млечно

Тоне с хоризонта. Мале капље росе Блистају на зраку. Из далека звони Глас пастирке младе: журећ' стадо гони, И тапкају хитро ножице јој босе.

И у души мојој нека песма стара, Позната и мила, ко фенике се буди Неслушана давно. У сломљене груди

Уздиже се пламен притуљеног жара. И док силно мири исцветала зова Ја поздрављам васкре младалачких снова.

Милутин Јовановић.