Srpski književni glasnik

990) СРпски Књижевни ГлАСНИК.

тек 1901 године. А ми се, у пепитивању наше књижевности, тек таквим историјама можемо лако пи обилато послужити; нама требају баш такве синтетичне и прегледне књиге а не појединачне, непотпуне и до неразумљивости стручне монографије нама туђих наука. Наука о средњевековним књижевностима, дакле, баш је данас у стању да нам велике услуге учини; материал који она пружа добро је дошао компаративној критици у нашој старој књижевности. У овој књижевности, дакле, компаративна критика има данас врло много услова; друге критике имају услова мало или нимало. Тај је случај у главном исти и у туђим средњевековним књижевностима; и ту компаративна критика пма више услова и потребе него остале.

У средњој (дубровачкој) књижевности, да сад на њу пређемо, критика укуса има више места него у старој. Пре свега, проблеми укуса нису у њој елементарни, као у старој, него развијени, онако од прилике као и у свакој пуној књижевности. Ту има поезије, п то, као што је познато, од сваке врсте; пма поезије љубавне, религиозне, сатиричке, какве хоћете; има драме, има специално комедије; има уопште скоро свих родова књижевности, и критика укуса има у њој маха да се развије у доста пуној мери, да крене скоро сва питања која креће у пуним и развијеним туђим књижевностима. А после, лубровачка књижевност је са гледишта критике укус: врло мало и површно досад оцењивана, као што је и уопште слабо и делимично проучавана. Рад на њој своди се у главном на издавање писаца и хватање веза с талијанеком књижевношћу: „естетичких оцена“ било је у њој врло мало. Критика текста и критика компаративна највећу су улогу у том раду имале: критика укуса, малу и потчињену. Ни критичари, у осталом, нису били кадри

1 K. Krumbacher, Gesehichte дег Ђулап!. 136. Т изд. 189". П изд. 1897; 0. Стбђет, Ubersicht iiber die lateinisehe Тлиегаше уоп дег Мике без 6. Јаћтћ, bis 1850 (G. Gribey, Grundriss der roman. Phil, JI Bd, | ГАЊЕ).

~ АМА ПИ