Srpski književni glasnik

i

њи

; О) ПРОУЧАВАЊУ СРПСКЕ Књижевности уопште. 291

да је с могућом тачношћу и потпуношћу изведу: најпре су то били стари Дубровчани са својим старинским мерилом и похвалним тоном, а после модерни филолози са својим не високим појмом п о критици укуса и о самој дубровачкој књижевности. Критика укуса, дакле, има довољпо услова и нарочито потребе у студијама о дубровачкој књижевности.

А историска критика 7 А разне врсте њене, све врсте Биографска, на пример“

Да смо пре шест седам година поставили то питање, пмалп бисмо, врло категорички, негетиван одговор; данас, имамо тако пето категорички одговор, али позитиван. До пре неког времена одиста, та критика није имала услова, јер није имала ни подлоге, основа, онога што је главно да она настапџе п развије се; наиме, биографски матерпал о дубровачким песницима био је врло слаб и оскудан, и сводпо се на оно што су неколико дубровачких фратара који су живели на сто и двеста година, после псеника чије биографије састављаху, покупили о овима по записима на рукописима њихових дела, по узгредним белешкама њихових сувременика, генеалошим таблицама дубровачких породица и сличним изворима. Али су пре кратког времена пронађени нови извори за дубровачку биографију, и ти нови извори дају могућности биографској критици да се развије у дубровачким књижевним студијама; они су нађени у Дубровнику. Дубровник је град архива, град старих хартија и рукописа, град у којем има више зборника докумената него људи, ако се тако може рећи. Нема ваљада таквога на свету међу малим градовима, а нема много ни великих који су тако богати архивима. Све што тражите од архивеког материала можете (тако да кажемо) тамо наћи; све, и чак оно што се односи на нашу стару државу и на ствари које с њом имају везе. Књижевни споменици наших. народних песама на пример, и то главни и најпунији, тамо су се нашли, не код нас који смо по несрећи изгубили много и .много наше старе књижевне радње. И она два