Srpski književni glasnik

994 Српски Књижевни ГдАСНИК.

словних инвентара 7 Кореспонденције и новине извори су за биографије само нових писаца; код старијих, подаци су често пута у главном овакви као и ови за наше дубровачке, само, наравно, до краја ексеплоатисани и објашњени, и логично груписани. Не морамо, за доказ тога, узети као пример Шекспира за чију је, у осталом оскудну, биографију добар, а свакако и један од најпоузданијих делова материала извађен из његова тестамента и сличних аката, али на Молиеровој биографији можемо доста добро познати важност података ове врете коју смо сад видели. Да видите шта су Молиерови биографи извукли из таквих података! Они су н. пр. нашли инвентар ствари које су остале по смрти Молиерова оца у његовој кући; поредили тај инвентар, који изгледа „као инвентар по смрти Харпагона али Харпагона којем је у ствари украден ковчежић“, са мемоаром који Харпагон саставља позајмљујући петнаест хиљада динара Клеанту, и нашли сличности између њих, између реалног документа из Молиерове куће и познатог пасажа из његове комедије; нашли по истом трагу и друге сличности између стања Молиеровог родитељског дома и стања које се приказује у његовом „Тврдици“, и констатовали да се односи у овој комедији у главном и у суштини слажу с личним односима великога писца; пренели даље пету ствар и на друге комедије његове и извели велики закључак да је Молиеров отац „више или мање инепирисао све типове очева које је Молиер створио“, и да је „песник у својим делима подлегао јаком утицају средине у којој је одрастао“. Ето шта су све они извукли из тог прозаичног и простог документа који је за њих постао „велике цене“ и који, како они кажу, „обилује 0бавештењима. о карактеру човека“ који их се тиче! По другом, опет, документу исте врсте, они су нашли не мање важне ствари. У инвентару, наиме, који је састављен одмах по смрти Молиеровој, нашли су, међу женским

1 G. Larroumet, La comećdie de Moličre: Pauteur et le milieu, Рап, 1893, стр. 46, 47, и даље до 55.

i

у 1 1 i