Srpski književni glasnik

684 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

потребу, не зато што би као данас за њу мање потребе било него пре. Од како постоје књижевна и уопште уметничка дела, постоји и критика укуса; и докле год та дела буду постојала, постојаће и ова критика. Она се никад неће преживети, из простог разлога што одговара једној стварној и јакој потреби. Кад су литерарна и уопште уметничка дела стварана у првом реду зато да буду лепа, очевидно је да наука која се тим делима бави, мора у њима ценити најпре лепоту њихову. Кад је Мијаило Анђело стварао свога „Мојсија“, очевилно је да то није чинио зато да му дело буде „обележје једног душевног стања“ и „докуменат епохе“, него зато да створи једно лепо дело, и критика кад то дело расматра, мора најпре гледати колико је оно лепо. Критика укуса, дакле, прва је и најпреча. Она нам, у осталом, помаже да дневну литерарну продукцију оценимо, одредимо, распоредимо. Она још помаже да књижевност иде на боље, да књижевници што више развију своје способности, да књижевна дела постану савршенија. Она чак помаже и оним циљевима. за којима теже они што у име „научне“ критике против ове војују. Да се, наиме, та научна критика умесно примени, потребно је да критика укуса одабере у књижевности она дела на која ће се научни метод применити. Неће се он на сва дела једне књижевности применити, неће се 'за еваког писца употребити научна

критика. Само велика дела или важни писци имаће ту част...

Расина н. пр. можемо тако проучавати, његова дела можемо објашњавати његовим животом, његовом душом, али „кога се још тиче Прадонова душа“ да њоме његова дела објасни7 А да се види разлика између Распна и Прадона, да се одвоје велика дела од осталих, то је посао само критике укуса. Критика укуса је, дакле, у многом погледу потребна. Она је и научна, то се по себи разуме, и толико исто научна колико и свака друга. Што она још није дала позитивне научне законе, то је што је наука којој она служи, естетика, тек у зачетку. Кад се по свима областима уметности саберу сви потребни

: } 3 ;