Srpski književni glasnik

O ПРОУЧАВАЊУ ОрРПСКЕ Књижевности уопште. 095 подаци које естетичка критика има да даје; кад се из тих података изведу и одреде услови под којима једно уметничко дело постаје лепо, онда ће. и естетика бити тако исто позитивна наука као што су данас природне, и онда ће за свакога бити јасно да је естетичка критика била толико исто научна колико и сваки други научни метод. У осталом, та је критика и врло тешка, и врло фина; она претпоставља и такве интелектуалне и емоционалне способности какве обично нису својина оних који у име науке против ње устају, и такву савесност и пажљивост при испитивању о каквој се обично и не слути. Има извесних особина у књижевним делима које не упадају јако у очи, које се крију, које се врло дискретно јављају; да се оне уоче, да се њихове најнепрецизније и најмање видљиве ниансе похватају и одреде, потребно је пмати спецпалне таленте, дугу навику на тај посао, нарочиту извежбаност гледања, као и често чинити пажљиву анализу п поновљено контролисање својих утисака.

Познали смо, дакле, оба правца којим су наше литерарне студије ишле, и филолошки и литерарни, њихове врлине и слабости њихове, и видели смо да ни један ни други, поред свих својих добрих страна, не могу бити довољни за пепитивање наше књижевности. Према томе, и она мишљења која бране један или други од тих праваца, нису тачна, и ако свако има нечега тачнога.

У осталом, нису ови правци само сваки за се недовољни за наше студије, него можемо рећи да су тако исто недовољни и оба заједно. Од критике текета, која "претражује старе рукописе и по њима реститупше прави и' тачни текст, а којом се понајвише служио филолошки правац, до критике укуса која само цени лепоту књижевних дела а које се поглавито држао литерарни правац, има места за још коју врсту критике. Од посла да се по многобројним рукописима „Османа“ верно васпостави његов првобитни текет, до онога да се Гундулићев спев