Srpski književni glasnik

пера МРАЗ Мо Ма Ри“ у . 7"

З

4) Српски Књижевни Гласник,

ла издаје дефинитивно издање Игових дела у четрдесет књига, А.

Милош Цветић, — Једним гтлупим случајем погинуо је Милош Цветић, некада толико хваљени и слављени драмски писац, у последњим годинама готово сасвим заборављен и запемарен; само његова тако сеспзацпона смрт мотла је изазвати јаче пшсање наших дневних листова. Родио се у Чуругу 1845, и пошто је побегао са шегртства у једној ралњи у Нов. Саду, ступио је као младић од седамнаест година у Кнежевићеву дружину. У београдско Народно Позориште ступио је 1866, и се једним малим прекидом, за које је време био у Загребачком позоришту, остао ту свело априла 1894. Његов“ петоријеки драмат „Немања“, 1887, пмао је необичних успеха за своје доба, сва га је критпка обилато хвалила, изузимајући покојног К. Ардипцког, од чијег се писања одмах тада потрудило уредништво „Отаџбине“ да огради; данашња критика сматра то дело за слабо п ван књижевности. То је био најтипичнији случај у нашој књижевности, онога што бисе дало назвати „књижевна зараза“. Написао је још, вредности као „Немања“, неколико историских драмата : „Душан“ (1888) „Лазлр“ (1859). С. Књижевна Задруга је издала љеговог „Тодора од Сталаћа“ (1896). Трошком Краља Александра штампан му је драмат „Милош Велики“ (1908). У подлиску „Београд“ ских Новина“ штампас је бескрајно досадан и дуг роман „Златно срце“. Последње тодине написао јо драмат о „Карађорђу“ који је управа Народног Позоришта олдбила, а он га тада поднео Коларчевој Задужбинп. А.

Јаков Шантић. — На Јадрану, на Лусиншколу, је-_ дном острву у Кварнерском заливу, 9 децембра 1905, као раније брат му Јефтан, умро је од дуге и тешке сушице Јаков Шантић у својој лвалесет четвртој години. да њим је остала једна мала свеска стихова (Јаков Шантић, Пјесме. У Мостару, 1904.) симпатичних, топлих, писаних не без дара и талента. Јер у тој његовој првој свесци од шест стотина стихова пма и лепих импресвивних песама, као „Један Живот“ на пример. Јаков Шантић је био и сарадник „Српског Књижевног Гласника“; у 108 броју од 16 јула 1905, штампан је његов сонет „Са Хвара,“ А.

Власник, Др. Војислав Вељковић. Уредници, Павле Поповић, и Др. Јован СКЕРЛИЋ.

–