Srpski književni glasnik

ПРВИ

МазчинаА СултАНИЈА. 53

до мрака. Ако није имао шта радити, нагонио га је да. лови мухе, да пх таманп, само нек није беспослен !... Пребацивао му је и да је распикућа, да ће му кућу раскотарити и строго му забрањивао да се не примиче чекмеџи с новцима (које је стари по трипут дневно бројао), и ако се на Николи нп по чему није могло познати да ће и једну пару бацити узалудно. Није му дозвољавао ни да се љепше одпјева, да се лицка, те је морао носити старо рухо и једва је Милка успијевала, да му за Божић пили Васкрсеппје какву нову хаљину измоли. Зато је Никола зазирао од оца и склањао се од њега кад год'је могао. И док је отац сједио под мурвом, он се затварао у своју малу собу п, сакривен, као заборављен од свакога, пушио, чувајући да му не би дим избпо кроз прозоре, те изазвао нове пријекоре.

И ипак се није могло опазити да је Никола незадовољан својом судбином, или да је завидио Милки што је толико у милости очевој. Не! Њему се чинило да то све тако мора бити и био је задовољан што га у вече није нико узнемиравао. Мплку је необично волио и ништа му није милије било него ако бп она, за кратко вријеме, оставила опа п дошла њему да га разговори. И ако је био туњав и ћутљив, волио је да слуша њу и волио да гледа како шета пред њим по соби, како се увијаи игра рупцем или марамицом.

Осим Јована, Стаке, Милке и Николе, живило јеу кући још двоје чељади, богом п људима заборављене чељади. То је била Госпава, жена Јованова брата одавно покојног Марка, и кћи јој Љубаца. Газда Јован примио их је у своју кућу „из милости“ и старао се да то оне и саме увиде. Зато их је држао далеко од себе. Једва ако би у петнаест дана с којом ријеч проговорио или се јавио, премда су му оне и кундуре изувале и чибук доносиле, Изгледало је као да, у његовим очима, нијесу много одмакле од слушкиње Фимије, а то су и оне осјећале п правиле се мање од маковог зрна. Од сваког његовог жешђег узвика спрота Госпава сва би се стресала

6+