Srpski književni glasnik

76 Српски Књижевни Гласник,

мерити, када се пма на уму са каквим тешкоћама имао је да се бори. И ако се овде није потврдила стара латинска изрека да „смеле срећа служи“, ипак пије могуће завидљиво не дивити се великој храбрости за улетање у један овакав посао. Ј. СкЕРДОИЋ.

БЕК Лево МИ ИВА

КЊИЖЕВНОСТ.

Извештаји о југословенској књижевности... — Из „Српског Књижевног Гласника“ оштампана су три извештаја Г. Г. Вел. Јорданова, М. Ив. Дежмана и Павла Поповића о данашњем стању бугарске, хрватске пи српске књижевности. Читаоци наши су имали прилику да оцене једрину и занимљивост ових извештаја који дају описну слику југословенских књижевности, између којих има тако мало веза и које, поред свега, имају толико заједничког. Пред извештајима су пмена бугарских, хрватских, словеначких и српских учасника на Састанку Југословенских Књижевника и Публициста, држаном у Београду 6, 7 и 85 новембра 1905 године. Ова књига у издању „Српског Књижевног Гласнака“ оштампана је свега у 200 примерака, и неће се пуштати у књижарски промет. Као појава она је сасвим нова у целој нашој књижевности, и биће забележена у историјп југословенске идеје и књижевне узајамности. |

ПРЕСТАНАК „Омладинског Гласника“. — После двогодишњег мучног, и незахвалног рада, у тренутку када су његови пријатељи мислили да му је опстанак обезбеђен, „Омладински Гласник“ престао је излазити крајем 1905 године. Група бечких ђака која је овај лист покренула и одржавала, осетила се побеђена нашом несрећном равнодушношћу п беспримерним немаром, и најзал положила оружје пред фаталном силом ствари, против које ни сами богови ништа не могу. „Ми више не можемо“, веле они просто у својој „Исповести“. Место горких прекора наводе цифре о одзиву које је лист нашао у круговима целокупне српске омладине: 160 ерпских ђака примало је „Омладински Гласник“, и од тога броја плаћало је свега 83. А лист је за ђаке стајао 5 круна у Аустро-Угарској, 6 франака у Србији! Преста-