Srpski književni glasnik

84 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

знао сам да те, након онаког причања свијетскога, нико не би уз'о и с тога сам вјеров'о да ми те више нико неће преотети.

Милка се нагло исправи и отури оне поклоне из крила.

— Па што си ме и ти уз'0о7 — запита. — Што нијеси окренуо главу к'о и други“...

Он се поче чешкати иза уха.

— Па... кажем ти.. била си ми драга, — рече полугласно, — и чинило ми се, да бих ти мог'о све опростити и кад би све оно била истина што је свијет говорио, само да будеш моја... Да си била најосрамоћенија, чини ми се да бих те уз'о, — така ми је љубав била/!.. И не знаш ти како сам се ја инадио сам са собом и бранио те. „Лаже евијет, лаже, лаже, лаже“, говорио сам по сто пута и сваку ружну помис'о убиј'о сам тиме. „Лаже свијет, јер је лијепа и јер је Ату одбила! Није она Швабуша, није, није, није, макар се Швабо и облизив'о око њезиних врата!“ „А све да је и онако,“ говорио сам даље, „млада је ђевојка, дијете, па какво је чудо ако се у Швабу загледала“!.. „Љубила се са Швабом,“ говораху неки... „Па све да се и љубила, није чудо. Ђевојка је. И колико има ђевојака, да се ни с ким не пољубег...“ „Не бих је ја уз'о нипошто,“ веле неки... „А што не би 2“ пит'0 сам се ја. „Узме чојек и удовицу, туђу жену, па живи с њом у љубави, а камо ли да не узме ђевојку!..“ И све ето тако бранио сам те, а на крају крајева вазда сам каз'о: „Свијет је свијет. Што чује, то и прича. А лаж се терезијама не мјери, она се сипље немилице и нико није тврдица у њој!..“ Зато сам се и љутио на Ату, који је најгоре гласове проносио и зато сам се с њиме хтио побити. |

— Ех, па видиш да ти се ја нијесам намећала, прекиде га Милка поново, пажљивије га сад слушајући. — А ти данас каза да сам ти послала бабу Станију.

— Баба Станија ми је и дошла, — одговори он мирно, куцкајући петом о тле, — а ја не знам ко ми је слао. Она ми рече да је говорила с тобом и да си рекла

и +

VoIP IC 2 ~ E A