Srpski književni glasnik

|:

E NNV S JL Su ега Има из VA

МАЈЧИНА СУЛТАНИЈА. 85

како ме волиш... Право ти кажем, ја сам се правио к'о да не вјерујем баби и к'о да затежем, ама ми је срце играло од радости и да сам мог'о, загрлио бих је сто пута... Ништа друго није ми тад било на памети, него само то да ћеш бити моја... Најљепша цура у шехеру, па бити моја жена !... Да сам мог'о евадбу кроз два дана удесити, удесио бих... ама... стидио сам се од газде Јована и с тога нијесам мог'о, него сам се и пред њим правио к'о да затежем..

Саво поћута мало, затим обгрли Милку и положи јој главу на своја прса.

— Кад сам те испросио, — настави јаче, играјући јој се плетеницом, — био сам немиран и ни о чем другом нијесам мог'о мислити. Мислио сам, како ћемо живити и миловати се к'о двије кумре.. „Док она дође у моју кућу, заборавиће и на Ату и на Швабу и на сваког,“ мислио сам, „јер ћу је пазити и угађати јој к'о нико никоме.“ Замишљ'о сам, како ће бити кад се почнем враћати из чаршије, па ме ти дочекаш на вратима са раширеним рукама, па, грлећи се и љубећи, улазимо у собу. Замишљ'0 сам, како ћемо љети сједити на авлији, на трави, приљубљени једно уз друго, па причати, разговарати о свему, бројећи сваку ријеч пољупцем, а у зиму, покрај пећи, ваљушкати се по шилтама, играти се и шалити к'о ђеца... Ех, све сам ја то мислио и томе се над'о, — уздахну, — и да ми је ко казао да ће бити друкчије, побио бих се с њиме...

— Па зар се не грлимо и не љубимо доста — запита Милка тихо, па, да га задовољи, узе онај појас, опаса га и стаде преда њ да је боље види. — Мени се чини да је и одвише!..

— Никад мени не може бити одвише, ништа није пуно, — узвикну он жестоко, као љутећи се. — С тога је мени и било криво што си се вазда некако извлачила и одбијала ме, к'о да страхујеш од мог миловања.. „Стиди се,“ мислио сам из почетка, „ла се с тога и извлачи“.,. Ама сам потље видио да ту има други разлог!..