Srpski književni glasnik

86 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Одма сам знао да то није ништа друго, него мислиш о Шваби.. И та помис'о сави ми се к'о гуја око срца и одма ме поче мучити... Бранио сам се и од ње, ама се нијесам мог'о одбранити и оћерати је... „Хајде,“ говорио сам најприје, стежући срце и правећи се пред тобом к'о да ништа не знам и не видим, „и то ће проћи. Младос' је, лудос' је, заборавиће се... Био сам с тога и још љубазнији према теби и све ти се више улагив'о. А ти све хладнија!... Најпошље, гледајући те таку, и у мени преврије... Нијесам ни ја чојек мимо друге људе, и у мени има жучи.. „А шта је ако га и сад више воли него тебе“ к'о да ми поче шапћат' неко, ев' овђе у преима. „И, можебит, њега воли, а тебе још никако не воли“... И зар свијет није им'о право кад је говорио да се љубила с њимет..“

Саво покуша да замота цигар, али су му руке дрхтале, те се три папира подераше. Он љутито баци духанкутију у крај и фини, жути духан просу се по јастуцима.

— Не знаш како су ме те мисли мучиле, — настави јаче, — не знаш ти... Сад кад сам те добио, више нијесам им'о оне прве снаге да те браним сам пред собом к'о онда док нијеси била моја... Црне мисли биле су сад јаче од мене. Свијетски разговори, на које сам хтио заборавити, сад су ми се мотали кроз главу јаче и чешће него икад прије!.. „Швабо ти љубио жену,“ к'о да ме дражи неко, „твоју жену љубио Швабо!“.. И десило се неколико пута, кад сам те хтио пољубити, да ми је то падало на памет... Тад ми се чинило, к'о да гледам пољубац Швабин како ти гори на образима, те сам се трзао и остављ'о те с миром... Ти си то, можебити, познала, а, можебити, и нијеси познала, јер сам се чув'о да не познаш... Ја сам се мучио, а чув'о сам тебе... Бој'о сам се да не споменем ни име његово, како се не бих ражљутио... А ти не знаш како је то мука тако се савлађивати, не знаш како је то тешко...

— А данас“ — запита Милка пријекорно. — Како се данас не савлада/,,

А 20.2 AGA O ia 14,

ЕНИ