Srpski književni glasnik

ИУ и N,

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД.

Још ЈЕДНОМ 0 ДЛЕКСАНДРИЈСКОМ ПитАЊУ. (Крај.)

+

ш Не, Г. Војновићу, за оволике и овакве погрешке у вашој студији кривица је само до вас, што сте их починили; критика пак мора да их констатује, да би, као што је већ речено, тачно испунивши тај први део свог за-

· датка, савесно испунила и други део: да донесе правичан

суд о вредности оцењивачог списа. Кривите, дакле, само себе, једно, што нисте знали све потребне изворе за Александријско Питање, и друго, и меого више, што ни у оне, на које се позивате, нисте довољно загледали. И ви сте криви што сте починили грешке какве се не праштају чак“'ни почетнику и дилетанту.

Али досад изнесене погрешке нису све. То су само грубе и најгрубље, почињене при изради једне историјске монографије још у времену кад се на факта прибрана без реда није ни применила историјска критика, која је имала да одвоји добре пи поуздане податке од непоузданих, да би се потом само први употребили за израду монографије. Код вас пак има и друкчијих погрешака. То су погрешке што се јављају као последица погрешног схватања. историчарева задатка, по коме овај, на основу критички оцењених података, има да што тачније и што јасније представи догађаје и њихове узроке, и да при том излагању заузме гледиште какво захтева сав прибрани и проучени материјал историјски, а никако унапред створена поставка, која одводи писца од објективног суда.

Погрешака ове друге категорије има и у вашој студији и у писмима, И њих има тамо као што их има