Srpski književni glasnik

60 Српски Књижевни ГлАСНИК.

у свима вашим списима о прошлости Дубровника, а узрок им лежи у једном мотиву, која је далеко од правог историчара. Још 1899 године један критичар оцењујући ваше дело „Дубровник и Османско Царство“ обележио је то речима: „Локални патриотизам, који шкоди објективности, није свагда умео да угуши писац ове књиге, Г. Војновић. Љубав и оданост према месту рођења смета који пут пиецу да поступке дубровачке републике оцењује хладним разбором и објективном критиком.“

И овај суд потпуно је тачан, шта више примењен на вашу последњу студију доста је благ, јер је код вас то осећање толико развијено, да вас је нагнало више пута да зажмурите пред истини и да нека факта не разумете.

Подвргавање разума осећању и интересу у друштвеним наукама уопште, и у Историји на по се, осуђивали су и осуђују кратичари и мислиоци, што писац руковођен тим нема очију да види нити разума да правилно суди о делу људском и о појавама у друштву. У проучавања ове врсте не полази се с предрасудама. На против, да неко цени људска дела, како у садашњости тако и у прошлости, мора се еманциповати од предрасуда. Истина, то је еманциповање тешка ствар, али њега мора бити. То је прва погодба за проучавање и садашњости и прошлости човека, друштва и народа, и ко то не постигне, тај једнострано и погрешно посматра и суди. Колико су пак штетне те предрасуде у раду на друштвеним наукама, јасно је изложио Спенсер у свом делу „Увод у Социјалну Науку“. Овај вели да као што егоист, који у сваком дблу гледа властити интерес, не може имати правилног суда о појавама у друштву, тако их не може имати ни човек сувише напојен патриотизмом. Јер као што егоист стално прецењује своју вредност, истиче захтеве који њему иду у корист, потцењује значај другога, и не упушта се у констатовање

!Г. Јов. Радоњић у Летопису Мат. Српске, књ. 104, стр. 310.

|