Srpski književni glasnik

RR LO JT

~

Ив.

Е

Књижевни ПрРЕГЛЕД. 61

истине, да би дошао до правилног гледишта и суда, тако ни „патриот“ не може имати правилног суда о туђем народу и његовој стварној вредности. Међутим, још је горе кад неко цени карактер туђег рада и његову вредност са гледишта уског, локалног, патриотизма. Резултати таквог рада не могу бити од користи за науку, јер писац са таквом предрасудом није у стању да о0јективно посматра и суди.

Такав рад из Историје ког било народа, каквог било друштва и ког било лица, унапред је осуђен, што му подлога није заснована на истини. Код историчара са таквом предрасудом критика није моћна да изнађе истину, као што ни политичар са јако развијеном предрасудом не може да схвати појаве и да суди о раду из политичког света. И штетност од такве предрасуде у раду на Историји констатована је давно не само у историографији других народа него п у српској. Значај рада пок. архимандрита Руварца лежи управо у побели извојеваној над присталицама рала на Историји с том прелрасудом, рада супротног задатку Историје, као науке, која, као п све друге, тежи јелино истини. Предрасуда пак ова штетна је за историчара, јер кад она завлада њим, заслепи га те не види факта, која му неће потврдити унапред постављену поставку, гони га да неистину оглашава за истину, нагони га на једнострано посматрање и на извођење скроз погрешних закључака. А то је случај с вама и с вашим локалним патриотизмом, Г. Војновићу. У вашим студијама локални патриотизам утиче и на избор факата и на погрешан суд. Он се огледа п у вашој студији о Александријеком Питању, као и у писмима, која су један обичан памфлет, али не и прилог за познавање Александријеког Питања.

Што ви волите Дубровник — нико вам не замера, јер то није само ваша дужност него и сваког Орбина;

ı lntrodđnetion ala Seience Sociale par Herbert Špenсет, III ćd, Paris 1878, y Bibliotheque Secientifique Internationale, VI, crp. 921—994.