Srpski književni glasnik

ИАуЧНИ Преглед. 49 Г. Цвијић описује веће вароши јужне Македоније, које су готово све везане за ове две поменуте копнене комуникације, нарочито за стару и раније важнију Ма Еспав: зоден. Пазар, Његуш. Кукуш, Солун. Код сваке вароши означује шта је за коју карактеристично у погледу становништва, живота. рада. трговине. Од нарочитог је научног интереса Поленин или Дојран због свога занимања рибарством на Дојранском Језеру. које је. природом условљено. било ту развијено готово на исти начин још од преисторијских времена до данас, један нарочито леп пример потчињавања. становништва у погледу занимања природним условима. (стр. 501—503). Затим је говор о Серезу, Демир-Хисару или ВБаловишту. Драми и другим местима. Код свих ових места има важних напомена.

Но опо што је од најширега интереса у овоме делу Г. Цвијића, то су „Пеколика проматрања о етнограФији ма-

кедонских Словена“ (етр. 519—547).!

„Нигде у Европи. вели Г. Цвијић, нису. народности. тако измешане као у Македонији, нарочито у јужној Македонији. Даље, има прелаза и претапања. једне народности у другу. нарочито Словена у Грке, Турке и Арбанасе, а Цинцара у Грке и Словене ;: претапање је у разним стадиумима: негде тек започело, негде одмакло, 'а негде довршено. Напослетку народна маса македонских Словена нема одређене националне свести, није имала самосталну – историјску проштост, нема свог књижевног језика. Говори језиком, о којем постоје три мњења: да је ближи српском, да је сроднији с бугарским и да је можда самосталан јужнословенски језик. Нема дакле поузданих етнограФских знакова на основу којих би се народне словенске масе означиле као српске или бугарске“ (стр. 512). Из овога је лако увидети да су свеколика досадашња мишљења о ет-

нографији македонских Словена, извођена већином са по-

! Овај је одељак наштампан у „Делу“ за јануар 1906 године (стр. 3—36) и посебно. О њему је било речи и у овом часопису. Види „Српски Књижевни Гласник“, св. од 1 априла 1906 године, стр. 550—558,

4