Srpski književni glasnik

Мала Рока. "901

оде да поново сакрије главу под покриваче своје постеље, и размишљаше.

Требало је наћи нешто што ће га принудити да умре, изнаћи неко лукавство против себе самог, лукавство које му неће дозволити никакво устезање, никакво одлагање, никакво могућно жаљење. Завидео је на смрт осуђенима које воде на губилиште окружене војницима О! кадби могао молити некога да одапне оружје; кад би могао, признавши стање своје душе, признавши свој злочин неком сигурном пријатељу који га никад неће раструбити, од њега задобити смрт. Али од кога да тражи ту ужасну услугу Од кога2 Бирао је међу људима које је познавао. Лекарг Не. Он ће то доцније, без сумње, причати # И одједном чудна мисао прође му кроз главу. Писаће иследном судији, кога је интимно познавао, и одаће се сам. У томе писму рећи ће му све, и злочин, и муке које је трпео и своју одлуку да умре, и устезање, и срество које је употребио да оснажи своју изнемоглу храброст. Он ће га, у име њиховог старог пријатељства, преклињати да писмо уништи чим дозна да се кривац казнио. Ренарде је могао рачунати на тог судију, знао га је као сигурног, ћутљивог, неспособног чак и за једну несмишљену реч. То је био један од оних људи што имају непоколебиву савест, којом влада, упућује, управља једино разум.

Тек што је саставио тај план, чудновата радост завлада његовим срцем. Сад је био миран. Написаће, полако, своје писмо, затим, при освитку дана, спустиће га у сандучо приковано за зид свог мајура, затим ће се по: пети на своју кулу да види кад дође разносач, и кад човек са плавом блузом буле одлазио, он ће се главачке бацити на стене на које се ослањао темељ. Постараће се најпре да га виде радници који су секли шуму. Моћи ће се дакле успети на басамак који је штрчао унапред и где је била мотка на којој се, у дане светковина, развијала застава. Он ће једним трајем пребити мотку и стропоштаће се с њом. Како да се посумња у несрећан случај 2

СЕМЕ

ери Ае

пада аи а пе ~ >

промену те