Srpski književni glasnik

718 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

ложбу не само без предрасуда и са искреним симпатијама, него, што је још важније, са тачним схватањима и са обилним и солидним коментарима. Највише су се дивили Мештровићевим Видовданским Фрагментима и Ци клусу Марка Краљевића, у ком су, по Мештровићевој концепцији, учествовали, од Срба Г. Тома Росандић, скулптор, од Хрвата Г.Г. Мирко Рачки, Томислав Кризман и Љуба Бабић Млађи, сликари. Сасвим разумљиво. Ви: довдански Фрагменти и Марков Циклус чине главну садржину Изложбе, оно што смо најбоље имали да покажемо, и ради чега је павиљон и грађен; ту су Италијанци нашли снажно и адекватно изражене наше народне особине, то је било оно индивидуално наше, национално, расно, што смо донели, и то је било занимљиво и достојно поштовања.

Италијанци су, одмах, и спонтано, и сви, опазили ту занимљивост, и признања која су дошла била су неподељена; ми смо били срећни да се о нама пише несразмерно више и, што је још боље, несразмерно повољније него о другим народима који су учествовали, а, извесно, било је одличних павиљона и одличних ствари на изложби: био је Роден, био Зулоага, био Англада, био Климт. О немачком павиљону штампа је писала само у један мах, у већини без топлине; Грибуна је писала сасвим хладно. Француски павиљон је прошао са неколико сумарних симпатичних бележака, аустријски такођер, енглески још слабије, белгијски још слабије, угарски је прошао са неколико информативних, индиферентних новинских редака. Русија још није отворила свој павиљон, она га још гради, без журбе, имајући времена: чека неку кнегињу, у чијем ће се присуству отворити њен павиљон, а која је негде на лечењу... Тако се, дакле, о Русији није писало. Писало се нарочито симпатично о јапанском павиљону, о шведским салама у интернационалном павиљону; Јапанци, Швеђани и Србо-Хрвати били су највише предмет пажње и дискусије. Предмет дискусије били смо највише ми, са нашим „малим, али озбиљним“, строгим

3 ~: . 4 у