Srpski književni glasnik

720 Српски Књижевни ГЛАСНИК,

она је писала много, ватрено, искрено; наша изложба била је наш триумф за њих; о Мештровићу су писали више него о Зулоаги. Тако италијанска штампа.

Наша штампа, ограничила се на мршаво прештампавање из далматинских листова; ни један лист, ни српски ни хрватски, није нашао за сходно да пошаље човека у Рим за информације и пропаганду код нас. Хрвашски Покреш се губио у дугом полемисању са загребачком штампом последњег реда, доказујући бесмисленост сепаратизма у ствари за коју се радило и коректно држање · Србије према Хрватима, који су изложили заједно са Србима из Аустро Угарске, без специјалне ознаке хрватског имена. Други хрватски листови су се ужасавали од приговора да изложба има политички карактер; српски листови су писали, у већини, тек да се пише, без информација и без познавања ствари; са симпатијом и радошћу, разуме се, али не нагласивши праву важност Изложбе, њен културни и национални значај, њен морал, морал Видовданских Фрагмената и Марковог Циклуса. Италијанска штампа је опазила да је Србија једина балканска држава која је направила свој павиљон; опазила је, да су Србо-Хрвати једини који су са култом националног хероизма дошли да Италији честитају педесетогодишњицу ослобођења и уједињења. Зашто то није опазила наша

штампа, барем наша ужа, српска, још ужа, србијанска7.

И зашто се нашој публици, нашим културним радницима, нашим уметницима није, овом приликом, казало оно што требало казатирг Зашто је наш успех биоу Италији триуф, а у Србији и у Хрватској само успех 2 Каква је добит од једнога триумфа ако се он износи онако како је наш истинити триумф на Изложби у Риму наша штампа изнела

Говор је дакле о триумфу. Реч се може чинити су“ више звучна, али, у ствари, говорећи сасвим искрено, она пристаје. Али, она пристаје само у једном смислу и само делимично. Та реч може ићи ла ентелехију нашег павиљона: на оно што је дао Мештровић, што је извела

ма Зарну рјј РВ и РИМ о 27

река с а сан.