Srpski književni glasnik

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 721

Србија, што је, у последњој инстанци створио цео наш народ. То је идеја павиљона, смисао његове конституције, права његова вредност. Та реч може ићи на Мар. ков Циклус, израђен од Хрвата и Срба, на Видовиданске Фрагменте, створене од једног Србина и Хрвата, на морални садржај Циклуса и Фрагмената, на ентехелију уметности Г. Мештровићеве и његове дивне дружине. Може, даље, ићи и на павиљон сам, као архитектуру, сасвим адаптирану карактеру његове унутрашњости. Павиљон је изазвао поштовање и свиђање код италијанске критике, и то с правом; он, доиста, од свих павиљона има највише архитектонских естетичких квалитета, карактеристичан је врло и говори слабијим и тамнијим изразом, али он говори језиком којим и ствара у њему ради којих је грађен, и он говори о њима. Тако се, дакле, може говорити о нашем успеху, и у колико је успех Г. Мештровићев наш успех, и у колико су његови поштовања достојни сарадници: Г. Г. Рачки, Кризман, Росандић и Бабић, заједно са архитектом Бајаловићем, наши људи.

Може ли се међутим, говорити о триумфу или о успеху осталих ствари у нашем павиљону, о успеху других уметничких дела унутра, о успеху самог уређења павиљона, о успеху онога унутра што не обухватају Циклус и Фрагменти2 Да, о успеху појединога уметника, о успеху поједине ствари, и то о ретком успеху или о малом успеху. У главном, цело остало уређење изложба, цела остала скулптура и пиктура осцилује између слабе и никакве вредности, и те ствари не само да нису никакав триумф, и не само да нам не служе на дику, него нам служе на срамоту. Ево је, нашао сам праву реч: на срамоту! Може изгледати да је она преоштра. У ствари, она тако може само изгледати. Она није преоштра, него прежалосна. Ја не знам све разлоге и узроке да смо изишли овако јадни у осталим стварима. Али не треба затворити очи пред истином. Њу је, и овом приликом, тешко чути, а тешко је и казати. Али треба је казати, у уверењу да ће, доцније, ради тога што је она сада