Srpski književni glasnik

а

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 229

било је толико добрих старих, старијих, ствари које смо, без стида, могли изложити; зашто их нисмо изложили> Зашто се Изложба импровизовала у неколика брза и површна месеца, и зашто ми нисмо приказани пристојније, кад смо не само требали, него могли тако бити приказани» Ради тога што се није знало хоће ли се градити павиљонг Ради тога што постоје неке ситне и жалосне уметничке свађе» Ћутите! Ћутите! Зар због немарности и неслагања оних који су требали да приреде Изложбу и оних, који су требали да изложе на Изложби, треба да трпи на: родни наш углед Зар се смело допустити да на Изложби између јачих српских сликара имамо само Г. Муратаг Зар је заступник Србије једина Г-ђца Надежда Петровићр Факт је да су не само најбоље ствари хрватске, него и да је већина ствари хрватска: поред Србина Г. Мурата извадите Хрвате Г.Г. Рачког и Кризмана, и ко остаје од тежих и озбиљнијих Даље. Каква је духовна култура и какав је естетички критериј једнога жирија који је пропустио да најслабији на Изложби буде најобилније заступљен, и који је од онога који је могао бити представљен са три или четири мале ствари направио сликара који неизбежно пада у очи, и који, на такав начин, вреди као нешто чим се поносимо2 Ја не оптужујем Г. Почека, разуме се; он је неодговоран. Он није крив што је његова уметност немогућа пред естетичким критеријом; он није крив што је без уметничке инспирације, без техничке вештине, без духовне културе, без вредности; он није крив што је несразмер између његових способности и његових амбиција тако жалостан, он није крив; то је његов детерминизам, и у колико је, тако, вредан сажаљења, он је вредан и симпатије. Али, за ову неизмерност слика што је он изложио крив је жири ове изложбе, и ове невероватне, ове немогуће ствари, које _ су изложене на једној светској изложби, не чине славу ни уметнику који их је изложио, ни народу у којега су павиљону, а најмање чине славу непојмљивом жирију који је имао незавидну храброст да их пусти на изложбу. 46%