Srpski književni glasnik

724 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

„То нису били уметнички обзири; који су те ствари омогућили; Г. Почек је Црногорац; политички обзири, протекција државника и окруњених...“ Ћутите! Ћутите! Само су уметнички обзири који једну ствар омогућују на уметничкој изложби, и само је један критериј за уметничке ствари: уметнички критериј! Коме то није јасно, тај не треба да седи у жирију једне уметничке изложбе, или треба да са себе скине одговорност за један грешан поступак. Даље, још даље. У чему је био смисао да се у приређивачки одбор метну ауторитети који су само у толико ауторитети у колико су академици, чланови Академије, носиоци назива академика Је ли био смисао у томе да се морају изложити · портрети, који су, за Србе, пре педесет година, могли важити као уметничко дело, а који то, данас, ни за Србе, нису; или Крунисање Стефана Првовенчаног и ствари исте вредности Зашто не пустити људе који су изишли из времена у ком смо, зашто их, захвално и нежно, не пустити њиховој контемплацији о пролазности ствари, миру њиховом, миру заслуженомр И зашто, као што у новије доба радимо у литератури, не дати реч млађим људима који су спремни за тај посао, онима који су у нашем времену, који живе у току европске културе и према којима не треба бити милостив ако учине нешто комично.

Не да детаљно кажем како би требало радити, него да јасније прикажем своју мисао, ја наводим само један пример: зашто, на пример, у приређивачком одбору, или жирију, није Г. Богдан Поповић, који није уметник, а још мање је, као уметник, члан Академије, стари, стари члан» Или таки неко, неко ко разуме уметност, ко је „познаје и воли, а ко, ипак није уметник, ко је изван могућности да учествује у јадним уметничким кангама, ко није старац, душевни старац, стари, старински, старославенски, славни и непознати члан Академије» Као што смо учинили у литератури, ја то наглашујем, давши реч млађима, тако требамо учинити и у уметности: дати реч