Srpski književni glasnik

НУМА РУМЕСТАН. (11) МП Сомонски ПРОЛАЗ.

Не могући да се потпуно сместе док им не стигну ствари, послане споровозно, Валмажури су привремено били узели стан у чувеном Сомонском Пролазу, где су од увек одседали путници из Апса и његовог предграђа, и о коме је тетка Портал имала онако чаробну успомену. Стан им је био под кровом, две собе: једна собица без светлости и ваздуха, као нека сарачана, у којој су спавали отац и син, и једна соба мало већа, али која је њима изгледала велелепна, са својим црвоточним намештајем од махагонија, отрцаним застором преко избледелих црвених плоча, и малим таванским прозором, кроз који се једва видело парче неба, онако исто жуто и замагљено као и дугачки стаклени кров од пролаза. У овој јазбини, они су будили успомену на завичај јаким задахом од белога лука и од испрженог црног лука, готовећи сами, на једној малој пећи, своја особењачка јела. Истина, стари Валмажур, који је био врло облапоран и дружељубив, волео је више да једе доле за општим сто“ лом, на коме је жељно гледао бео застор и сјајне зејтињаче и сланике, да се умеша у громогласне разговоре Г. Г. трговачких путника, чији се смех, за време обеда, разлегао чак до њих на петом спрату. Али се мала Провансалка томе одлучно противила.

Чудећи се веома што се у Паризу нису одмах остварила лепа Нумина обећања, оних двеста динара сваке