Srpski književni glasnik

750 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

она би одједном падала у јарост; њено лепо девојачко лице, тамне боје, грчило се од беса; махала је рукама као суманута, праскајући и хвалишући се. Онда би изнела на тапет историју рођака Пифурка и његово наслеђе, две стотине динара зараде за једно вече, њиховог заштитника Руместана, о коме је говорила као о нечем чиме само она располаже, називајући га час, поверљиво, Нума, час опет, свечаним гласом, министер, што је било још смешније; све се то мешало у бујици неразумљивих речи, на пофранцуженом провансалском језику; док одједном не би умукла, обузета неповерењем и празноверним страхом од свога брбљања, грчевито стежући усне као врпцу нз својој кеси.

После недељу дана, о њој се већ причала чуда у томе крају улице Монмартр, пуном дућана, кроз чија су увек отворена врата, заједно са задахом од зелени, свежег меса и колониалне робе, избијале на улицу и све кућевне тајне целога кварта. И ето то је њу гризло: ова питања која су јој продавци подсмешљиво постављали изјутра, враћајући јој кусур од њеног оскудног пазара, заједљиве примедбе што се ступање њеног брата пред публику непрестано одлаже и што већ не стиже бедуиново наслеђе; далеко више због овога вређања њеног самољубља него и због саме бојазни од оскудице, Одиберта је била огорчена против Нуме и његових обећања, у која она у почетку с правом није веровала, као права кћи Југа, где речи лете много брже, јер је ваздух лакши.

— Ах, дасу од њега добили нешто написмено!

Та јој мисао није избијала из главе, и, свакога јутра кад је Валмажур полазио у министарство, она би брижљиво пипала да ли му у џепу од горњег капута стоји спремљен таксирани лист хартије.

Али Руместан је имао да потписује прече хартије од ове, и да се стара о важнијим стварима него што је био добошар. Он се намештао у министарству журно, у грозничавом нереду због селидбе, са племенитом ревношћу која се увек показује при заузимању новог поло-