Srpski književni glasnik

42!

ка

Нума РУМЕСТАН. 751

жаја. Све му је било ново: и простране собе у згради министарства, и проширени видици његовога високог положаја. Пробити се у први ред, „освојити Галију“, како је он говорио, то није било тако тешко; али одржати се на том положају, оправдати своју срећу разборитим и напредним новинама! .. Сав ревностан, Нума се обавештавао, договарао, саветовао, окупљао око себе праве научне звезде. Са чувеним професором Бешием, проучавао је мане јавне наставе, средства да се у гимназијама утре волтеровски дух; користио се искуством свога начелника у одељењу Лепих Вештина, Г. де ла Калмета, који је имао двадесет и девет година службе, и Г. де Кадијака, директора Опере, који је срећно испливао из три банкротства, ради преуређења Консерваториума, Салона! и Опере, према новим плановима.

Невоља је била што он никад није слушао ову господу, него им је по читаве сате говорио он сам, и, машући се одједном за часовник, устајао, опраштајући се журно са њима:

— До врага! Умало нисам заборавио министарску седницу... Какав живот! Нема човек ни један тренутак слободан... Дакле, то је свршено, драги пријатељу... Пошљите ми што пре свој извештај!

Извештаји су се гомилали на столу код Межана, који је, поред све своје памети и добре воље, једва стизао да отправља текући посао, остављајући велика преустројства да мирно спавају.

Као сви нови министри, Руместан је био довео са собом своје људе, одличне сараднике из Скрибове улице: барона Лапару и виконта де Рошмора, који су давали аристократску боју новоме кабинету, али који су били савршено сплетени, не умејући се наћи у новом положају. Кад је Валмажур први пут отишао у улицу Гренел, био је примљен од Лапаре, који се искључиво бавио Лепим Вештинама, шаљући сваки час глумицама из малих по-

1 Редовна годишња изложба слика у Паризу. Пр.

ни