Srpski književni glasnik

Нума РУМЕСТАН. 653 завитлани у највећем трку, кроз вијугаве, стрме и мрачне арвијарске уличице, преко добро набијеног, оштрог шљунка, избразданог сумпором и кремењем, од кога су кола одскакала сипајући варнице, тако да су све играле пред очима ниске, опале кућице, а на прозорима где су висиле таблице, на праговима дућана пуних окованих штапова, сунцобрана, планинских ципела, кречног камења, разних руда, биљура и других бањских мамипара, указивале су се главе које скидају шешир и клањају се видећи министра. И гушавци га чак познају, и они поздрављају својим блесавим, крештавим смејањем поглавара француских универзитета, док обе госпе, врло горде, седе према њему круто и достојанствено, свесне части коју су доживеле. Оне се открављују тек пошто су кола изишла из Арвијара, на лепом друму за Пончару, док мазге фркћу одмарајући се у подножју Трејске Куле, где је Бомпар одредио да се састану.

Време пролази, "нема Бомпара. Знају да је добар јахач; толико се пута тиме хвалио. Чуде се, и љуте, нарочито Нума, који једва чека да далеко одмакне овим белим, равним друмом, коме, изгледа, нема краја, да што дубље зађе у овај дан, који се пред њим отвара као нов живот, пун наде и доживљаја. Најзад, из једног облака прашине, одакле се чуо један задијан, престрављен глас: „Стој!.. псс... стој!... псс...“, испаде Бомпарова глава, на којој је био натучен један шлем од плута, покривен белим платном, као неки гњурачки апарат, који се употребљава у индијској енглеској војсци, и који је јужњак понео да би увеличао и драматизовао свој пут, остављајући трговца са шеширима у уверењу да путује за Бомбај или Калкуту.

— Стиже ли, скањерало!

Бомпар затресе главом, правећи трагично лице. Очевидно, нешто се било догодило при поласку, и Черкез је хотелској послузи морао дати жалостан појам о својој равнотежи, јер су му рукави и леђа били покривени широким залогама од прашине.