Srpski književni glasnik

7 ПРИНЦ НРНЦНИНРНЦ

| | ! | |

656 Српски Књижевни ГЛАСНИК. Витеза без страха и мане,! док је кочијаш скидао с кола доручак под једну сеницу у малом врту.

— Овде видите стару капелу, где се племенити витез сваког јутра и вечера.. Молим госпође и господу да обрате пажњу на дебљину зидова.

Они нису обраћали пажњу ни на шта. Било је мрачно, те су се спотицали преко камења од рушевина, до кога је једва допирала светлост са једне мазгале, кроз коју су се видели балвани од крова једног сењака. Нума је држао под руку своју малу, и витез Бајар и његова „пре: часна мајка, Госпођа Јелена Алеманска“ били су му девета брига. Овај задах старудија био им је несносан; и кад госпођа Башелри, да би чула какав је одјек кујинских сводова, запева најновију песму свога мужа, сасвим раскалашну: 70 ми је од шаше... Шо ми је од маме... нико се због тога не узбуни; на против.

Али напољу, за време доручка који је био постављен на једном гломазном каменом столу, кад је прва глад била утољена, свечана тишина која је владала око њих, Грезиводанска долина, Ле Бож, мрки огранци Велике Шартрезе, и супротност између те велелепне при“ роде и малог, степенастог воћњака у коме је живео овај стари пустињак, сав предан Богу, својим пчелама и лалама, испуни их полако неким озбиљним, благим осећањем, које је готово прелазило у побожност. При крају јела, министар поче говорити, загледајући час-по у путовођу да освежи памћење, о Бајару, о „његовој јадној госпи мајци која је нежно проливала сузе“, онога дана кад је дете полазило за Шамбери, као паж код Савој ског војводе, разигравајући свога малог парипа пред северном капијом, баш на истом месту где се сада свечано протезала танка сенка велике куле, као авет старога порушеног замка.

1 Пјер Терај де Бајар, прослављени француски јунак, војсковођа у ратовима Карла УШ, Луја ХП а Франсоа [, назван Вшфез без страста и мане; погинуо 1524. | Пр.