Srpski književni glasnik
И
Нума РУМЕСТАН. 657
И Нума им је, падајући све више у ватру, читао лепе речи које је Госпођа Јелена упутила сину при растанку: „Пјере, сине мој, препоручујем ти да изнад свега другог, волиш Бога, њега да се бојиш и њему да служиш, и да га ничим не увредиш, колико ти је то у власти“. Стојећи на заравни пред замком, са широким гестом који је ишао чак до Шамбериа:
— Овако треба говорити деци, овако би требали сви родитељи, сви учитељи ..
Он одједном застаде и лупи се по челу:
— Мој говор!... Па то је мој говор... Нашао сам га... Сјајно! Бајаров Замак, једна месна легенда... Већ петнаест дана како тражим... А ево га!
— То је право провиђење, узвикну задивљено Г-ђа Башелри, налазећи при свем том да је крај доручка прилично туробан... Какав човек! Какав човек!
И мала је изгледала врло одушевљена; али занесени Нума није више обраћао пажњу на њих. У њему се био пробудио беседник: све му је врило у глави иу грудима, и, сав обузет својом мишљу:
—- Лепо би било, рече он обзирући се око себе, лепо би било датирати ствар из Бајаровог Замка...
— Ако господин адвокат жели да пише на миру..
— (О, само да бацим неколико бележака... Ви допуштате, госпође... Док ви попијете кафу... ја ћу бити готов.. Само да бих мирне савести могао ставити датум.
Чуварка га одведе у једну малу старинску собу у приземљу, чији је кубасто заобљени свод још показивао трагове од позлате, и за коју се тврди да сеу њој Бајар молио Богу, као што се пространа побочна соба, у којој има велики сеоски кревет са небом и плавим чојаним завесама, показује као витезова соба за спавање.
Било је пријатно писати између ових дебелих зидова који нису пропуштали тешку оморину с поља, иза отшкринутих стаклених врата кроз која је падао млаз светлости на хартију и допирао мирис из малог воћњака.
У почетку, беседниково перо није стизало да прати
42