Srpski književni glasnik

А а и

Српски Књижевни Гласник. Ранте

Чујем на ури су сати пошли; па Опет равнодушно иде вријеме. АН Осјећам шаптање, тко то збори, Зар ни тишине те нису нијеме 2

Очи грчевито склапам, залуд.

Видим ја поглед пун тиха руга, офа Злобно он ријетку ми гледа радост, ха УЧИ Смијг се када ме кини туга. |

О, да једанпут већ сване јутро,

Бојим се погледа тога, бојим,

Хтио бих починут, смирити се,

Што ме он мотри тим оком — мојим р

ДрАгУТИН М. ДОМЈАНИЋ.

РРА

Ја само једну вечно верно волим, волим у нади и у очајању,

волим кад другу за милошту молим, гледам је ноћу и сањам је дању.

Ја сам је позно још у доба давно: у доба кад ме сан младости сколи, у доба кад ме к'о слућење тавно обузе чежња да ме жена воли.

Постала је тад у мени она

када и љубав — у божанској моћи, као молитва уз вечерња звона,

при благом ветру и звезданој ноћи.

Даља Па задатог о <-> _

И с њом у души ја кроза свет блудим, и заволим ли икад какву жену: у лику њеном њу ћу да пробудим, и сен сневану у живу пут њену.