Srpski književni glasnik

38 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

се увек стотине који су се јављали добровољно. Кроз Арнаутлук ишле су патроле, сваки корак доносио је војнику смрт, гинули су дневно, а увек је било нових за исти посао сутра. У ноћима са предстража . требало је ићи у извиђања. Сваку ноћ било их је који су тражили сами да иду. За време најжешћих бојева, где је куршум падао као град, десно и лево, требало је трчати кроз кишу олова и однети заповест или извештај. Сваки корак био је корак у смрт. У свакој борби неколико их је погинуло или. рањено у тој важној ордонанској служби, али се налазило увек нових, који су полазили весело, прекрстивши се само, стопама онога што је још лежао мртав на корак два пред новим јунаком-сељаком. Кувара официрских и посилних је било који су кроз шрапнеле и гранате и куршуме трчали, голоруци, само са порцијама у рукама, на положаје, носећи јело својим старешинама, као деца што код куће трче кроз шуме којих се боје, на њиве где ору родитељи... Нису ретки примери где је војник ступио између куршума и свога старешине, наивно мислећи да ће тиме спасти старешину, као да куршум не иде кроз неколико тела. На Једрену, у опкопима, у последње време пред јуриш, сваку ноћ слати су бомбаши у турске опкопе да узнемирују непријатеља, кроз маглу, кроз снег, кроз ветар, кишу, увек у сигурну смрт. Сваку ноћ их је погинуло и рањено неколико, па ипак сутра их је било увек безброј нових. И они што су умрли били су се јавили добровољно, и ови што су ишли да умру јавили су се добровољно.

Па, та свест да буде резултат обичне „дисциплине“, последица страха само пред казном» Када би то било узрок, када би наша војска кроз својих шест месеца кадровске обуке могла да добије такву силну дисциплину, у каквој раз-

мери стајали би према европским војскама, где се у касар-.

нама седи године > Те европске војске морале би према нашој да буду боговске у дисциплини, њихов војник према нашем

див. А да то није, показао је талијанско-турски рат, за Та-

лијане; показују манифестације ових дана у француској војсци против трогодишње службе, за Французе; и тако даље. Када наш војник сељак није гоњен свешћу националном својом нагрнуо у рат и прогрмео Турском, одакле оно море песама народних о томе рату, које су испевали војници одмах после борби, а које говоре само о Српству, а нигде ни

РУПУ У <->

| | | 4 4 | 1