Srpski književni glasnik

О % %

ко "и

пи

РАТНА ПИСМА. 41

има које ни данас не знају где су им синови закопани, у којој болници су умрли, да ли су у гробу, на болесничкој постељи, или живи и здрави негде у биваку, а камо ли да по имену знамо све наше храбре сељаке. Да би херојство било потпуно, високо и највише, оно треба да има знак трагике на челу, а тај знак, ево, у свој потпуности има херојство нашега спљака, јер он је јунак без награде и признања, са огромним жртвама, многи и многи и именом нам непознат! Не зато што се то хоће, него зато што тако мора да буде, јер много их је јунака, а да би се сви могли знати, много их је заслужних, а да би се сви могли наградити; премного бедних, болесно пропалих, а да би се могло помоћи. Држава и друштво чине све што могу за њих и чиниће, па ипак, има их много и остаће их много без награде и помоћи.

Заиста, ако је овај рат дао хероја, први највећи херој рата је наш сељак...

6.

Сада када је рат престао, када нема на бојиштима до: гађаја, него је тишина, у стању смо да управимо очи и мисли на околину око себе и да посматрамо.

Да ли се види у престоници нашој да смо били у ратуг Не. Ври живот у Београду. Каване су пуне, биоскопи препуни, позориште препуно, на улицама врви свет, а пуне су и трговине. Застој је, може бити, по гдегде, али се не види. Београд кипи и ври животом. Па ипак, види се и у Београду да смо у рату. Сретамо сељаке војнике, жуте у лицу

и бледе, на штакама, без пушака и са пушкама и торбама.

Иду из болница на боловања, у команде из болнице, од надлештва до надлештва где траже помоћ, од одбора разних до одбора, где опет траже помоћи. Пред зградама војних команди леже на тврдом камену гомиле сељака војника, са торбама под главом, чекају објаве за пут у команде, комисијске прегледе, обавештења где могу добити помоћ. На улици сретамо носила на њима војник кога носе у болницу, блед, испијен, затворених очију, сунце га пржи, он се не миче. А у болницамаг Ту су дугачки низови кревета са 6олесним сељацима, покупљеним и донесеним из Албаније, Старе Србије, Македоније, Тракије. Када оставите Београд и по: ђете у унутрашњост, ту у варошицама, где је све слично